Archive for the ‘Ljubavne priče’ Category

Ljubavne priče-Poslalo ga je nebo

Veče sa drugaricama sedimo i razgovaramo o najvažnijoj temi na svetu,o ljubavi.

Izmedu nas tri je sve po pet godina razlike. Ja sam najmladja. Onda se Sofija, najstarija, setila da bismo mogle da otvorimo karte, navodno Adela ume da gleda u njih. Nju sam srela prvi put to veče i o meni nije znala ništa dok nije otvorila špil. „Kaća, tebi se ovde pojavljuju dva muškarca, sa jednim si u dužoj vezi, a sa drugim… Pa i sa njim si u vezi…”, pogledala me je značajno. Baš tako, poslednjih šest meseci bila sam u strašnoj zavrzlami… Sve je počelo kada sam na poslu upoznala čuvenog italijanskog advokata. Susret je na mene ostavio veliki utisak jer, osim što je veoma stručan i profesionalan, bio je izuzetno naočit… Ma, da ne štedim reči hvale, neverovatno zgodan! Na koktelu posle završenih pregovora stajao je sam, onako vitak u ležernom odelu boje kafe, za jednim od stolova, kad mu se pridružila moja koleginica Suzana. Shvatila sam da se znaju od ranije. „Izgleda da se ne provodiš najbolje?”, čula sam kako ga pita. „Znaš”, izgovorio je na dobrom engleskom uputivši mi jedan dug pogled, „misli su mi uz nekoga ko nije ovde”. „Oh, kako je to interesantno, muškarci teško priznaju da su zaljubljeni.” On joj se samo ljubazno zahvalio i otišao po svoj kaput. Prišao mi je da se pozdravi, osmehnuo se i nestao. Ostala sam očarana. Rekla sam to Suzani, a ona je uzvratila: „Mala, nemaš šanse, čovek je zauzet. A i ti si.” Duplo zauzeta U meduvremenu, moja četvo-rogodišnja veza sa Danijelom je potpuno stagnirala. Vidali smo se svakodnevno, ali on je postao tako ljubomoran da sam se plašila najobičniju stvar da mu ispričam. Imao je turbulencije na poslu i očekivao unapredenje, ali to nije bilo opravdanje za toliku nervozu. Počelo je i da mu smeta to što sam imala potrebu da neko veče ostanem kod kuće i jednostavno se naspavam, odmorim. Misli su mi sve više lutale ka misterioznom Italijanu, nije izlazio iz moje glave, a ni iz snova. Uspela sam da saznam da nije oženjen, da živi sam u centru grada i da ne koristi auto. „Ohrabrujuće informacije, ali beskorisne”, mislila sam ja, a onda je Suzani sinulo: „A što ti s posla ne bi prošetala njegovom ulicom, ionako ti je na putu do kuće?” Istog dana sam to i uradila i srela ga. Nasmejao’ se i zastao, a onda ponudio piće u obliženjem kafiću. Tog istog popodneva počela je naša romansa. Zaljubila sam
se najstrašnije.
Nisam znala šta da radim sa Danijelom, volela sam ga, ali ova osećanja prema Alesandru postajala su sve jača. Bila sam sigurna da je on „taj”, pravi čovek za mene. Ušla sam u pakao. Kako izvrdati Danijela, kako objasniti Alesandru zašto ne mogu da se vidim s njim. Osećala sam se kao kriminalac. Griža savesti je bila tako velika da sam svakodnevno imala glavobolje i samo se molila da smognem snage da donesem odluku. A onda mi je Alesandro saopštio da se posle šest godina u Srbiji vraća za Italiju, gde mu je živela porodica. Majka mu je bila umrla pre šest meseci, a sada je i otac postao bolešijiv. Bila sam očajna. Nije rekao ,podi sa mnom”, nije predložio ništa. Pogodila je „Odlučićeš se za čoveka s puta”, nastavijala je Adela. „Zapravo, on ti nudi brak.” Dva dana kasnije, raskinula sam sa Danjelom, nisam mogla više sebe, a ni njega da mučim. Ne bih mogla da se zaljubim u nekog drugog da je ovo bila prava ljubav, zar ne? Jako sam bila tužna zbog raskida, on je bio iznenaden, rekao mi je kako je planirao da me zaprosi sledećeg meseca,
kad dobije unapredenje… „O Bože, pa to je Adela videla u kartama, samo što se nije obistinilo, videla je to samo kao mogućnost.” Non-stop sam plakala, ali znala sam da nisam pogrešila. Povrh svega, Alesandro se nije javijao nekoliko dana a onda mi je stigao mejl da je u Italiji.

Dve nedelje kasnije me je pozvao iz Beograda. Došao je po mene i mi smo otišli na večeru. Tu je bio i njegov otac i sestra sa porodicom. Bila sam zatečena i iznenadena jer su svi izgleda znali šta će Alesandro da me pita kada je iz džepa sakoa izvadio plišanu kutijicu u obliku srca, u kojoj je zablistao prsten sa dijamantom…

Prolećna ljubavna priča

Sreli su se u rano proleće, a za susret je bilo zaslužno jedno drvo…

Niki je dolazila često u Lindau, malo mesto na obali jezera u blizini Alpa, gde se rodila. Njena porodica živela je tu već tri generacije. Bili su Grci poreklom iz Atine i još je njen deda kao lekar došao tu, trbuhom za kruhom.Bio je vrstan hirurg, a sreća je htela da se vrlo lepo snađe i svojoj unuci obezbedi dobro nasledstvo. Niki se rodila u izobilju i odrasla u kući lekara i profesora, u atmosferi stalnog učenja, pa je ta želja za saznavanjem postala nešto kao hobi. Odlučila je da studira veterinu, jer je obožavala životinje, a na neki način je htela i roditeljima da ispuni želju da bude doktor. Atina Posle završenih osnovnih studija poželela je da magistrira i to u čarobnoj zemlji njenih snova, o kojoj je tako puno slušala a tako retko je posećivala – u Grčkoj. Naravno, bilo je logičnije da se usavrši negde u Zapadnoj Evropi, ali slušala je svoje srce. Pokazalo se da je nije prevarilo, jer je ubrzo postala asistent na fakultetu.

Počela je i da živi sa jednim kolegom iz Londona i sve je govorilo u prilog tome da će ostati u Atini. Nije znala da joj roditelji pripremaju iznenađenje za Uskrs, kada je trebalo da stigne kući, malu veterinarsku kliniku samo za nju! Napomenuli su joj samo da imaju novog kolegu, divnog lekara sa Kipra, ali njoj je to odmah bilo jako sumnjivo. Znala je da nisu zadovoljni njenim trenutnim izborom – budući zet je morao biti Grk! Uskrs kod kuće Uskrs u Nemačkoj je bio poseban doživijaj, radovala se karnevalu sa maskama, cvetnim terasama i prolećnim bojama, koje su činile da njeno rodno mesto izgleda živopisno. U vreme praznika, more turista bi nagrnulo u Lindau, a ulice bi oživele uz fantastične ulične izvođače najčudesnijih veština. Na malenom aerodromu po običaju ju je čekao deda. Baka je bila kod kuće spremajući tradicionalni „bureki” kolač, jareću čorbu „magiricu” i „kaciki”, neizostavnu pečenu jaretinu.Koliko god da je bila emancipovana njena porodica je ipak bila dosledno tradicionalna.Vozeći se kući razmišljala je po stoti put da je odluka da ostane u Atini bila ispravna. Sve ovo joj je nedostajalo, naročito deset godina mladji brat. „Ovog puta moram doneti konačnu odluku.” Neobičan susret Sledećeg jutra je rano izjahala sa svojim konjem ljubimcem, crnim Herkulesom. Miris prolećne trave, zelenilo kakvog nema nigde na svetu i osećaj sigurnosti uz roditeljsku kuću bio je nezamenljiv… Veza sa kolegom nije išla u željenonn pravcu, on je želeo profesorsko mesto a ona, kao i svaka Grkinja, muža! Pojahala je ka svom starom dobrom drugu, visokom i prastarom platanu u dvorištu koledža Bernardi. Provela je mnoge i lepe i tužne časove u hladu njegove krošnje. Sada je zagrlila njegovo ogromno stablo i ostala dugo u tom položaju: Drvo joj je zelelo dobrodošlicu. „Gospodjice, da ste dobro?”, čula je muški glas. Sivo-plave oči i proseda kosa, divan osmeh. Sudeći po trenerci u bojama koledža, zasigurno je bio profesor fiskulture. „Dobro sam, samo malo odmaram, ne brinite.” „Moje ime je Vasilis, mogu znati s kim imam čast?” „Oh, Bože, stvarno je lep kao što mi je mama i rekla”, shvatila je istog momenta da se radi o majčinom novom kolegi, doktoru Tanosu. „Ja sam Niki”, odgovorila mu je na grčkom. „Kakva slučajnost, nisam znao da si već stigla”, prešao je odmah on na „ti”. „Tvoja majka ne prestaje da govori o tebi, ali sad vidim da je bila u pravu što se hvalila prelepom ćerkom”. sličan grčki zavodnik, Lah! kako to ne volim”, mislila je, iako se zbog komplimenta skoro zacrvenela. „Pazite da ne zakasnite danas na Uskršnji ručak, mislim da ste zapravo jedini, a to u kući moje majke znači počasni gost!” Mamina zavera je uspela četiri sata kasnije, za ručkom se uverila koliko je dobrih manira, duhovit i širokog obrazovanja. Kada je brat predložio da učetvoro, sa njim i njegovom devojkom prošetaju predveče, prihvatila je to sa uzbuđenjem. Veče je prošlo u romantičnom okruženju starog restorana i interesantnom razgovoru. Vasilis ju je privlačio kao magnet, a posle nekoliko čaša vina, lako je završila u njegovom zagrijaju. Poljupci su joj toliko prijali da je poželela da nikada ne prestanu. „Voleo bih da te ljubim zauvek”, u istom momentu šapnuo joj je on. I tada je znala da će sa njim biti baš tako – zauvek. Lako je donela odluku da ostavi Atinu i vrati se kući. Venčali su se početkom leta!

Ljubavne priče – Dečko moje drugarice

Moja dobra drugarica bila je pet godina u vezi sa jednim Stefanom. Oboje su završili arhitekturu, već dve godine su živeli zajedno i, po mom mišljenju, njihov odnos je bio idiličan. Sve dok me jednog dana Maja nije iznenadila priznanjem da ima drugog…

O njenom Stefanu sam znala gotovo sve osim pikantnijih detalja, naravno. Od toga da voli rano da ustaje,da ga interesuju računari i košarka, do podataka da skuplja kravate i obožava biftek.Bio je jako zgodan mladić. Lepog lica i iskrenih očiju, uvek otvoren da sa mnom razgovara, da se posavetuje oko zdravstvenih pitanja, jer sam bila apsolvent na medicini. Maju i njega sam zaista smatrala veoma srećnim što su se u ova luda vremena našli tako lako i u vezi ostajali i opstajali. Al ne lezi vraže Zavrzlama je počela pre otprilike godinu dana, kada mi je Maja u toku samo jednog meseca nekoliko puta tražila da, ako me Stefan zove, ne odgovaram na poziv. Stefan nikada nije pozvao, a Maja i ja nikako da se vidimo. Mislila sam da se radi o prolaznoj krizi i sitnim svađama. A onda sam Maju jedno veče ugledala kako se u uglu šanka našeg omiljenog kafića, ljubi sa „neidentifikovanim neletećim objektom”. Taj stranac je bio za oko dve glave viši od moje drugarice i njegovo posedničko držanje govorilo je da se radi o alfa-mužjaku. „Da li je moguće da je raskinula sa onako divnim Stefanom zbog ovog ovde i kako je moguće da ja to ne znam?” pitala sam se. Znajući Majinu lakomislenost, smatrala sam da je bila u velikoj opasnosti. Da povredi i sebe i Stefana, da bude upotrebljena i ostavljena. Njen zabrinut pogled kada me je ugledala, priznao mi je sve – da je još uvek sa Stefanom i da je ovo čista prevara. Tri dana kasnije, zvonila je u kasno predveče na mojim vratima, sva uplakana. Pričale smo dugo…

Volela je Stefana, ali nije mogla više da izdrži besparicu jer su poslednjih nekoliko meseci živeli samo od njegove plate. Radio je kao konobar, jer nije mogao da nađe posao u struci. Kako mu je otac te godine preminuo, nije imao mnogo pomoći od porodice, kao ni ona sama. Bili su prepušteni sami sebi. „Ali vi imate jedno drugo”, govorila sam joj. Njoj to ipak nije bilo dovoljno. želela je jakog muškarca. „Znam da ćeš reći da sam luda, ali mislim da sam to našla u ovom drugom dečku. „By the way”, zove se Marko i jako je bogat! Bićeš mi kuma, zar ne?”

Presudan poziv na kafu Prvo što mi je palo na pamet je da odem kod Stefana i sve mu ispričam, toliko me je razočarala Majina nevernost. Zapravo, iako sam je puno volela i razumela, nisam mogla da pravdam takvo ponašanje. I sama sam bila žrtva dugogodišnjeg varanja. Tek kasnije sam shvatila da je taj poriv dolazio direktno iz mog srca…

Mesec dana kasnije, zatekla sam se na Stefanovom rođendanu. Njih dvoje su mi izgledali kao da je sve u redu, dok mi Stefan krišom nije tražio broj mobilnog. Zvao me je sutradan tražio da se sretnemo, hteo je da pričamo o nečemu važnom. „Pretpostavljam da znaš o čemu se radi. Od početka znam za Maju i tog dečka, ali nisam ništa preduzimao. Sinoć sam samo raskinuo sa njom.

Povredila me je tako da ništa više ne osećam… Samo odbojnost i nepoštovanje, a na tome se ne može zasnivati veza, a kamoli brak. Hteo sam da ti kažem da bih voleo sa tobom da ostanem u kontaktu. Rekla mi je da je jedino ti nisi podržala u tome”, pričao mi je on već sutradan. Nisam negirala. Maji nikada nisam postala kuma, zamenila me je novom, instant drugaricom iz društva svog muža. Međutim, ono što je najčudnije proizašlo iz ove zavrzlame je moje druženje sa Stefanom. Zapravo, već na drugom „sastanku” priznao mi je da mu se dopadam. Pomalo zbunjena čudnom igrom sudbine, shvatila sam da osećam isto. Naša romansa počela je neopterećena prošlošću, dogovorili smo se da je ne pominjemo. Ubrzo smo bili toliko zaljubljeni da smo odmah počeli da živimo zajedno. Venčali smo se, a onda su se sve situacije rešile same od sebe. Stefan je dobio odličan posao kao arhitekta, kupili smo stan. Srećni smo. Priču vam pišem iz bolnice, očekujem da za dan ili dva postanem mama jednog Mihajla!

Ljubavne priče-Treća sreća

Možda je provodadžisanje jedno od najstarijih zanimanja na svetu i možda se smatra zastarelim,ali od kako znam za sebe,uživala sam u tome da spajam ljude.Od jednine da pravim množinu.Od usamljenih dagledam radosna lica.Ma, to je najlepši hobi na svetu!
Evo jedne ljubavne price!

Imala sam uspeha. Dva para koje sam spojila, sada su u braku. Evo, pre neki dan me je zvala kuma, koja naravno uvek mene „krivi” za sva koškanja u braku. „Da tebe nije bilo, ne bih sada imala ovakve glavobolje. Neće čovek na Alpe, već samo na Kopaonik, sve što je u krugu od 200 kilometara dalje od rodnog grada, ne dolazi u obzir.”, ogovarala je svog supruga u koga je i posle deset godina braka srećno zaljubljena. „Nego znaš šta mi je palo na pamet, nedavno sam srela mog brata od tetke Zvonka. Zapravo smo vrlo dalek rod, videla sam ga svega dva puta u životu, on je jako uspeo u svom poslu i možda bi mogao da ti pomogne u tome čime se ti baviš. Jako je fin i mislim da je voljan da pomogne. Jedino u čemu se nije realizovao je brak, nije oženjen i nema decu, a već je u kasnim četrdesetim, mislim da je malo nezadovoljan takvom situacijom. Šta kažeš da ti ja dam njegov kontakt, pa da lepo popijete neku kaficu?” „Eto ko misli na mene, moja kumica!”, odgovorila sam joj i zapisala broj. Tih dana sam zaista uporno tražila posao i ova me je vest veoma obradovala. Naučila sam odavno da nikad ne znaš gde te sreća čeka. Crvena dugmad za manžetne Nekoliko dana kasnije pozvala sam gospodina Zvonka. Bio je jako prijatan ali nije bio u mogućnosti da popije kafu sa mnom, jer se nalazio u Berlinu na nekom sajmu sa svojom firmom. Nepunih mesec dana kasnije od njega mi je stigla pozivnica za promociju, shvatila sam da se ponovo radi o njegovoj firmi. Rešila sam da odem čisto iz pristojnosti, a to je taman bio i način da se konačno upoznamo. U međuvremenu sam se raspitala o njemu i shvatila da je on savršen poslovni kontakt, jer se bavio marketingom kao i ja. U veliki, perfektno sredjen hol kompanije ušla sam sama, priključila se zvanicama i pokušavala da shvatim ko je Zvonko. Tek na kratkoj konferenciji za novinare sam saznala. Markantni muškarac u tamnom odelu, malčice previše elegantnom za moj ukus, i crvenim dugmadima za manzetne na košulji. „Hm, ovde bi jedna uporna dama imala dosta posla, ali dalo bi se ispraviti”, komentarisala sam ja sama za sebe njegov stil. Prišla sam mu odmah nakon oficijelnog dela, a on je bio vrlo iznenadjen. Odbila sam da ostanem na zajedničkoj večeri, ali prihvatila da nekog od narednih dana popijemo kafu u centru. Osećala sam se kao Pepeljuga, pobegla sa bala… Imao je nešto drugo na umu javio se već sutradan i dva sata kasnije ispijali smo divnu moka kafu. Govorio je o sebi, mahom o poslu, ali i o promašenom ljubavnom životu. I tada je izjavio kako mu je cilj da nade devojku koja je zainteresovana da odmah ude u brak i rodi dete. To je zvučalo zaista pretenciozno i „oldfešn”, ali onda sam shvatila da je to toliko lepo i retko da je vredno pažnje. „Onda imam pravu devojku za tebe”, ogovorila sam mu. „A što, ti si udata?”, upitao je on… I tada sam shvatila da on ne pije kafu ovde sa mnom zbog posla… Nasmejala sam se i rekla: „Ne, ali sam u jednoj lepoj vezi. Imam drugaricu koja želi isto što i ti da sretne nekoga ko je zainteresovan odmah za brak i decu. Zove se Mila.” „Mila kakvo „meko” i retko ime. dobro, kad ćeš da nas upznaš?”, Zvonko je već u napad, tipično za menadžere. Za to vreme, ja sam već slala jednu poruku „Mila, upravo ispijam kafu sa tvojim budućim muzem! Kad si slobodna da vas upoznam? U mojoj dosadašnjoj karjeri nezvanične provodadžike je bila prava treća sreća Zvonko i Mila su se upoznali sami, jer sam ja bila sprečena da prisustvujem tom interesantnom susretu. Ispalo je najbolje moguće, jer su me samo dve nedelje kasnije zvali i saopštili da žele da im budem kuma, verovali ili ne!

Powered by WordPress | Designed by: Download Premium WordPress Themes | Thanks to wordpress 4 themes, All Premium Themes and Best Free WordPress Themes